Emisija CO2 u atmosferu može biti prouzrokovana prirodnim putem ili androgenim putem tj. pod uticajem čoveka. Uticaj čoveka na emisiju CO2 čini samo oko 3% ukupne emisije CO2 u atmosferu, od čega 12% čini CO2 nastao od strane SUS motora. U cilju smanjena emisije CO2, a time i efekta “staklene bašte” spada i uvođenje vozila na hibridni i električni pogon.
Kakvi su efekti na emisiju CO2?
Pored svih prednosti koje pružaju vozila na električni pogon, postoje i one negativne.
No, pođimo redom: trenutno se u svetu nalazi 2% vozila koja se pogone putem električne energije. Do 2040. godine, broj vozila na električni pogon treba da dostigne 6%, od ukupnog broja motornih vozila. Samo da podsetimo, potpuni prestanak proizvodnje SUS motora se predviđa do 2050. godine (po nekim podacima i do 2030. godine).
Kakvo je stanje u Srbiji?
Prema statističkim podacima, u Republici Srbiji broj registrovanih putničkih automobila iznosi nešto manje od 2,03 miliona, čija je prosečna starost oko 16 godina. Od tog broja, broj vozila na hibridni pogon je 255, a na električni pogon 173, odnosno, manje od 500, što je više nego zanemarljivo (statistički podaci iz 2018. godine).
Zagađivanje atmosfere pri proizvodnji električne energije
Ako bi u Srbiji broj automobila (ne računajući kamione i autobuse) iznosio 2% (što je sada svetski prosek), to bi iznosilo oko 50.000 vozila. Trenutna prosečna potrošnja električne energije automobila na e-pogon iznosi 16 kWh/100 km. Ako uzmemo da prosečan automobil u Srbiji godišnje ostvari put od 8.000 km, to ukupno čini 64 MWh utrošene električne energije na godišnjem nivou. Kako se u Srbiji 85% električne energije dobija iz termoelektrana, za to je potrebno sagoreti 32.300 tona lignita, pri čemu se u atmosferu emituje 36.720 tona CO2, kao i 0,5 tona NOx.
Emisija CO2 u atmosferu
Broj od 50.000 putničkih automobila, pri prosečnoj emisiji CO2 od 200gr/km, kao i pri prosečnoj potrošnji od 8lit/100 km, za godinu dana u atmosferu emituje oko 68.000 tona CO2.
Emisijia NOx u atmosferu
Prosečna starost putničkih automobila odgovara ugrađenim motorima koji poseduju EURO III norme. Emisija NOx u atmosferu, za EURO III norme, iznosi 5,0 g/kWh. Ako je prosečna instalisana snaga motora putničih automobila 74 kW, broj od 50.000 automobila proizvede 28,75 t NOx za godinu dana. Račun ide u prilog automobilima na električni pogon: za godinu dana, 50.000 e-vozila će u atmosferu emitovati 31.280 tona CO2, kao i 28,25 tona NOx, manje nego da su pokretana tečnim fosilnim gorivima.
No, ovo je samo jedan aspekt u sagledavanju ekološke opravdanosti primene e-automobila. Da bi se omasovilo korišćenje vozila na električni pogon potrebno je još dosta ulaganja u infrastrukturu, mera u zaštiti čovekove okoline kao i podsticajnih mera države:
1. Dok se ne uvedu u većem broju automobili pogonjeni hibridnim i e-motorima, potrebno je smanjiti prosečnu starost putničkih automobila koji se kreću po putevima. Ako bi prosečna starost automobila bila 14 godina, smanjenje emisije NOx bi iznosilo 30%;
2. Država mora podsticati kupovinu vozila na električni pogon putem subvencija. U pojedinim zemljama EU te subvencije se kreću od 3.000-8.000 € po vozilu. Kod nas su vozila na e-pogon duplo skuplja od vozila pogonjena SUS motorom (naravno, radi se o automobilima iste klase), a od subvencijama ni pomena;
3. Mreža javnih punjača mora biti daleko razvijenija. Trenutno u Srbiji ima 5 javnih elektro punjača za vozila, a to košta i vremena i novca;
4. Treba rešiti problem sakupljanja istrošenih električnih baterija koje u sebi sadrže kobalt, nikl i mangan.
5. Da bi emisija CO2 u atmosferu bila znatno niža i da bi u potpunosti e-vozila bila ekološka, potrebno je proizvoditi električnu energiju iz obnovljivih izvora (korišćenje solarne energije, energije vetra, itd.);
6. Sami konstruktori vozila na električni pogon moraju još raditi na povećanju autonomije kretanja (manja potrošnja el. energije, veći kapacitet baterija, smanjenje mase vozila, itd.).
Jednom rečju, potrebno je još vremena i sredstava dok vozila na električni pogon ne zauzmu veće učešće u strukturi motornih vozila u Srbiji. Naravno, potrebno je poći korak po korak. Predlažemo da se za početak uvedu e-vozila u gradskom saobraćaju (autobusi i taksi vozila).
Autor:
Aleksandar Kekić,
Inženjer razvoja, primene i tehničke podrške, ADECO