Da bi se sačuvala ili vratila tehnička i tehnološka ispravnost, svaki tehnički sistem se mora održavati.
Ako se održavanje sprovodi planski, u određenim vremenskim intervalima, a ima za cilj održavanje tehničke i tehnološke ispravnosti onda se govori o plansko preventivnom održavanju. U slučaju, da se mora otkloniti nastali kvar na tehničkom sistemu i sistem dovesti u tehničku i tehnološku ispravnost onda je reč o interventnom održavanju.
Plansko preventivno održavanje obuhvata sve mere, postupke i radnje sa ciljem očuvanja tehničkih i tehnoloških karakteristika mašina. Od tih mera i postupaka među najznačajnije predstavlja podmazivanje. Trenje, koje se javlja pri međusobnom kretanju dva elementa sistema koji su neposrednom dodiru, i koje je po svojoj prirodi štetno, eliminiše se primenom maziva, odnosno, podmazivanjem. Takođe, pojedini sistemi ne bi mogli da funkcionišu bez specijalnih tečnosti (kočioni sistem, SCR sistem, rashladni sistem motora i dr.), te prilikom plansko preventivnog održavanja i na ove komponente treba obratiti veliku pažnju.
Savremena poljoprivredna mehanizacija postaje sve složenija kako bi zadovoljila tehničke i tehnološke zahteve koji se postavljaju pred njih, da budu pouzdana i ekonomski isplativa, a ujedno i da ne zagađuju čovekovu okolinu. Sa tim u vezi, proizvođači maziva moraju proizvoditi maziva shodno preporukama proizvođača, što znači da zadovoljavaju traženu vrstu, viskozitet, kvalitet, a da cenovno budu prihvatljiva korisnicima poljoprivednih mašina.
Cilj ovog članka je da, vlasnike i korisnike poljoprivredne mehanizacije, lica koja ih održavaju, kao i sve one koja ova tema interesuje, upozna sa tendencijama razvoja poljoprivredne mehanizacije kao i sa novim mazivima (uljima i tehničkim mastima) i specijalnim tečnostima koja koriste savremene poljoprivredne mašine.
Savremena motorna ulja
U savremene traktore se ugrađuju dizel motori. Dizel motori su, bez dileme, proglašeni za najveće zagađivače vazduha među motorima sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS). Da bi se zagađenje vazduha od strane dizel motora svelo na najnižu moguću meru, konstrukcija istih je znatno izmenjena u odnosu na dizel motore od pre 30 ili 40 godina. Ovo se ogleda kroz:
Ovako konstruisani motori, zahtevaju visoko kvalitetna motorna ulja. Karakteristike savremenih motornih ulja su:
Polusintetička i sintetička motorna ulja imaju viši kvalitet u odnosu na mineralna ulja, a odlikuje ih:
Kvalitet baznih ulja
Bazna ulja grupe I, od čega se izrađuju mineralna motorna ulja, u 2016. godini su učestvoavala sa 40% u proizvodnji motornih ulja za teško opterećene dizel motore (motori ugrađeni u kamione, autobuse, poljoprivredne mašine i traktore, šumarske i građevinske mašine). Očekuje se da će njihov udeo 2025. godine pasti na svega 10%, dok će porast sintetičkih motornih ulja (proizvode se od baznih ulja grupe III i IV) biti na nivou od 41%, odnosno, na 4% kada pričamo o uljima koja se proizvode od PAO baznih ulja. Takođe se očekuje porast potražnje za grupom V baznih ulja (estarska ulja) koja su za sada najkvalitetnija bazna ulja.
Viskozitet motornih ulja
Viskozitet motornih ulja se smanjuje, pa će zastupljenost ulja na tržištu viskoziteta SAE 15W-40, u odnosu na 2020. godinu, u 2028. godini pasti sa 40% na 20%, dok se očekuje porast nižih viskoziteta SAE 10W-30, SAE 5W-30. Zbog same konstrukcije i višeg kvaliteta izrade (povećanje stepena kompresije, manje tolerancije sklopova, uvođenje novih materijala i dr.) od savremenog motornog ulja se zahteva da dospe do svakog zazora između elemenata, te da se tu i zadrži bez obzira na povišenje pritiska i temperature.
Novi paketi aditiva
Od novih aditiva se zahteva da imaju bolje ispiranje (bolje detergentne osobine) u odnosu na ranije aditive. Takođe, treba da sadrže nizak nivo sulfatnog pepela (eng. low ash), kako bi se sprečilo zapušavanje DPF-a, koje bi bilo prouzrokovano taloženjem pepela u filteru. Usled dejstva visokih temperatura i pritisaka, motorno ulje mora imati visoku oksidacionu i termičku stabilnost.
Kvalitet motornih ulja
Osim vrste i viskoziteta, motorna ulja karakteriše i njihov kvalitet, koji se označava po API, ACEA ili po nivoima kvaliteta datih od proizvođača motora (engl. OEM specification) npr. MB, MAN, VOLVO, SCANIA i dr.
Tako, za dizel motore koji se koriste za poljoprivrednu, šumarsku i građevinsku mehanizaciju (eng. off road), a koji zadovoljavaju norme Stage IIIb, IV i V, potrebni su sledeći nivoi kvaliteta motornih ulja:
Specijalne tečnost za savremenu poljoprivrednu mehanizaciju
Rashladne tečnosti
Rashladna tečnost (antifriz), koristi se za hlađenje motora. Osim, što treba da hladi motor, rashladna tečnost mora da štiti sistem od korozije, pojave kavitacije, pojava pene, stvaranja kamenca kao i da bude kompatibilna sa materijalom od čega je rashladni sistem izrađen (hladnjak, pumpa, cevovodi, zaptivke).
Za savremene motore, koji se ugrađuju u poljoprivredne mašine i traktore, a koji odgovaraju normama STAGE IIIb, IV i V, preporučuju se antifrizi koji su kompatibilni sa materijalima od kojih su izrađeni elementi sistema.
Antifrizi za savremenu poljoprivrednu mehanizaciju su na bazi:
Aditivi u antifrizu koji sprečavaju koroziju, imaju svoj period trajanja. Ukoliko se pređe taj period, antifriz postaje agresivan te dovodi do pojave korozije kao i do oštećenja delova motora. Zato, obavezno se treba držati preporuka o periodu zamene antifriza, koje daje proizvođač antifriza.
Podmazivanje menjača, hidrauličnog sistema i mokrih kočnica
Sve strožiji propisi u pogledu zagađenja čovekove okoline, utiču na smanjenje dopuštene količine štetnih jedinjenja u izduvnim gasovima. Ovo je uticalo da motori poljoprivednih mašina i traktora imaju što manju časovnu potrošnju goriva, odnosno, da prenos snage, od motora, preko transmisije, do pogonskih točkova bude što efikasniji. Automatski menjač POWER SHIFT omogućuje prenos snage sa što manje mehaničkih gubitaka.
Power shift menjač i "mokre" kočnice moraju biti izrađeni od posebnih materijala (sintetički kompozitni materijali na bazi ugljenika). Svoju efikasnost mogu da postignu samo korišćenjem UTTO ulja.
Univerzalno traktorsko transmisiono ulje (UTTO)
UTTO ulje ima multifunkcionalnu ulogu. UTTO mora da deluje kao mazivo za zupčanike i ostale komponente u hidrauličnom sistemu, da omogući nesmetani rad "mokrih" kočnica, da obezbedi inhibiciju korozije i tolerantnost na prisustvo vode i da deluje kao medijum za prenos energije kao i hidrauličkih pritisaka preko 300 bara. Takođe mora da održava stabilno, visoko dinamično trenje koje je potrebno za prenos snage i konzistentan rad frikcionih lamela, što je od posebne važnosti za nesmetano funkcionisanje najnovije generacije Power shift menjača, posebno u uslovima visokih obrtnih momenata.
UTTO ulja, namenjena za savremenu poljoprivrednu mehanizaciju, moraju posedovati sledeće karateristike:
da su izrađena od kvalitetnih mineralnih ili sintetičkih ulja;
da su im viskozne gradacije SAE 10W-30 ili SAE 20W-40;
da poseduju kvalitetni nivo i OEM specifikacije: API GL-4, odnosno, po specifikacijama proizvođača opreme (OEM):
- John Deere : J 20C/J 20D;
- CNHI (Case, New Holland): MAT 3525/MAT 3540;
- AGCO (Challenger, Fendt, Valtra, MF): G2-B10/G2-08.
Hipoidna ulja
Hipoidna ulja koriste se za podmazivanje zupčastih mehaničkih prenosnika. Zadatak mehaničkih prenosnika je da prenose snagu i obrtni moment od pogonskog do gonjenog sklopa.
Hipoidna ulja moraju zadovoljavati sledeće uslove:
Glavna odlika ovih ulja je da moraju formirati i zadržati uljni film između dva zuba spergnutih zupčanika koja su u kontaktu.
Na mestima kontakta dva zuba spregnutih zupčanika, stvara se pritisak od nekoliko hiljada bara. Da bi se uljni film održao pod dejstvom tako visokih pritisaka i temperatura, u ovom ulju se nalaze EP aditivi (eng. extreme pressure), koji su izrađeni od jedinjenja fosfora i sumpora ili hlorta, pa ulja poprimaju karakterističan, oštar miris.
Na osnovu sadržaja EP aditiva, izvršena je podela hipodnih ulja po API kvalitetu, a najčešće se upotrebljavaju kvaliteti API GL-4, sa sadržajem EP aditiva do max 3,8% i API GL-5, sa sadržajem EP aditiva do max 6,5%.
Da bi se maksimalno iskoristla snaga i obrtni momenat na pogonskim točkovima, u sklopu sa difrenecijalom, ugrađuje se uređaj koji ograničava proklizavanje. Po konstrukciji postoje nekoliko vrsta, dok se u poljoprivrednu mehanizaciju ugrađuje viskozni ograničavač proklizavanja (eng. viscous LSD).
Za podmazivanje ovakvog sklopa, koriste se hipoidna ulja sa dodatkom aditiva, izrađenog na bazi silikonskih ulja, koji utiču na frikciju između lamelica koje se nalaze u sklopu VLSD.
Specijalna tečnost za obradu izduvnih gasova - AdBlue®
Kako bi se omogućilo da u izduvnim gasovima dizel motora bude što manja količina štetnih materija i jedinjenja (NOx, CO2, PM i dr.), u motor su ugrađeni sistemi koji vrše obradu izduvnih gasova.
Dizel motori, prema sistemima obrade izduvnih gasova, su podeljeni po normama:
SCR sistem ili selektivna katalitička redukcija zasniva se na principu ubrizgavnja 32,5-33,0% rastvora čiste uree u demineralizovanoj vodi, komercijalno nazvan AdBlue®.
Takav rastvor se ubrzgava u izduvne gasove, u cilju eliminisanja NOx jedinjenja (štetna jedinjenja azotnih oksida).
Da bi SCR pravilno funkcionisao, neophodno je da se koristi kvalitetan AdBlue®.
Šta donose nove EURO/Stage norme?
Od 2025. godine uvode se nove norme za dizel motore u pogledu kvaliteta izduvnih gasova, gde se ide sa smanjenjem emisije CO2 u izduvnim gasovima.
U konstrukciji motora, pored već navedenih sistema za obradu izduvnih gasova, po EURO VII, odnosno, Stage V normi, doći će do uvođenja DOC katalizatora. Uloga DOC katalizatora je eliminacija nesagorelih čestica ugljovodonika iz goriva i motornog ulja, čime se smanjuje sadržaj NOx i CO2.
Posle svega navedenog može se zaključiti sledeće:
Autor:
Ms. ing. Aleksandar Kekić,
Inženjer razvoja, primene i tehničke podrške, ADECO
