Ne retko se na terenu dešava da u toku izvođenja radova dođe do pucanja creva na mobilnoj mašini sa hidrauličkim pogonom (bager, traktor, kombajn, i slično), zbog čega dolazi do isticanja znatne količine hidrauličkog fluida van sistema. Da bi se nadomestila količina koja nedostaje, često se preduzima dosipanje fluida koji, iz raznih razloga, nije istog kvalitetnog nivoa, na primer: ili ima drugačiju vrednost viskoziteta, drugačije bazno ulje, drugačiji paket aditiva ili je to ulje koje nije namenjeno za hidrauličke sisteme i tako dalje.
Drugi, čest slučaj kada takođe dolazi do mešanja različitih hidrauličkih fluida jeste, kada se na građevinskim mašinama priključuju alati poput hidrauličkih čekića, hidrauličkih makaza, hidrauličkih alata za bušenje, odnosno kada se priključuju poljoprivredne prskalice, kosilice, kiper prikolice na traktore, i slično. Takođe, često prilikom zamene uljnog punjenja, drenira se uglavnom ulje iz rezervoara, ali ne i zaostalo ulje u crevovodima/cevovodima, cilindrima, hidromotorima. Količina zaostalog ulja zavisi od veličine rezervoara i hidrauličkog sistema, a taj procenat može da ide i do oko 40%. Učestalost pojave opisanih događaja je veća u onim preduzećima gde postoji: veliki broj mašina, više različitih vrsta ulja koje mašine koriste za rad (ili podmazivanje), nizak stepen edukacije osoblja koje koristi i/ili održava mehanizaciju, nizak stepen organizacije rukovanja materijalom i logističke podrške.
Mešanje hidrauličkih fluida, naravno, nije zabranjeno, ali nije ni preporučljivo, a naročito ako korisniku nije poznat hemijski sastav fluida. Gledano sa aspekta hemijskog sastava, hidraulički fluidi su formulisani tako da sadrže bazno ulje (oko 90% u smeši) i aditive (ukupno oko 10% u smeši). Bazno ulje može biti mineralnog, sintetičkog ili biljnog porekla. Baznom ulju se dodaju aditivi za poboljšanje određenih svojstava baznog ulja, kao što su na primer: viskozitetni indeks, vreme izdvajanja vode i vazduha, otpornost na oksidaciju, otpornost na visoke pritiske, otpornost na habanje, otpornost na koroziju, otpornost na penjenje i tako dalje. Ovi elementi su kombinovani tako da zadovolje specifične potrebe hidrauličkog sistema koji se prave za različite namene i različite radne uslove.Mešanjem fluida koji nisu kompatibilni, mogu se ugroziti važne karakteristike hidrauličkog fluida poput vremena izdvajanja vode i vazduha, otpornosti na oksidaciju, otpornosti na penjenje, filterabilnosti, kompatibilnosti sa zaptivkama. Različita bazna ulja mogu jedna sa drugim da hemijski reaguju, kao što je to slučaj kod mešanja mineralnog i fluida na bazi polialkilen glikola (sintetičko ulje), kada se kao rezultat reakcije stvara želatinasta masa. Mešanje fluida sa nekompatibilnim paketom aditiva takođe treba izbegavati prvenstveno zbog toga što tehničke karakteristike fluida mogu biti narušene međusobnim hemijskim reakcijama. Kao rezultat ovih reakcija, aditivi mogu neutralisati jedni druge čime se gube ili potpuno menjaju pojedina svojstva hidrauličkog fluida. Na primer, mešanje fluida sa nekompatibilnim aditivima protiv penušanja, može dovesti do reakcije koja za rezultat ima suprotan efekat, tj. pojačava efekat penjenja fluida.Kod nekih hidrauličkih sistema ugrađuju se komponente koje mogu da pretrpe nepopravljivu štetu (koroziona oštećenja elemenata koji u svom hemijskom sastavu imaju žute metale poput bronze, bakra) ukoliko im se doda fluid koji sadrži aditiv na bazi cinka (anti-habajući i anti-oksidacioni aditiv).
Dosipanje fluida istog tipa, ali drugačijeg viskoziteta uticaće na promenu vrednosti radnog viskoziteta, najvažnije karakteristike svakog maziva. Nova vrednost viskoziteta biće zasnovana na odnosu zapremina i vrednostima viskoziteta pomešanih fluida.Povećanje radnog viskoziteta ima za posledicu povećanje otpora tečenju fluida, veću potrošnju struje ili goriva, smanjenje filterabilnosti fluida, dok smanjenje radnog viskoziteta ima za posledicu povećanje zapreminskih gubitaka, smanjenje nosivosti mazivog filma, povećanje trenja i tako dalje.
Ako je neko u situaciji da je slučajno ili silom prilika, dodao fluid za koji nije siguran da odgovara, trebalo bi da prati vizuelnom inspekcijom, da li je došlo do pojave mulja, penjenja, sporijeg izdvajanja vode i vazduha, te povremeno sprovodi laboratorijsku analizu ulja i prati trendove promene pojedinih karakteristika fluida.
Često je uloga fluida u hidrauličkom sistemu podcenjena, zbog čega treba podsetiti da fluid, za razliku od ostalih elemenata hidrauličkog sistema ima višestruku ulogu (prenos energije, podmazivanje,zaštita od habanja i korozije, prenos informacija, odvođenje tolote, ispiranje sistema), te da utiče na performanse celokupnog sistema i na životni vek svake ugrađene komponente. Zbog toga, veoma je važno povesti računa o fluidu, pa čak i promeniti ga ako treba, jer jeftinija je zamena kompletne šarše fluida nego zastoj i servis hidrauličkog sistema.
Autor:
Dr Velibor Karanović, dipl.ing.
Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu
